Zdravo ljubavi.
Ovo je moje pismo namijenjeno samo za tebe. Znaš da nikada nisam volio duge priče, duge govore i preduga objašnjenja. Upravo zato, mislim da je ostalo mnogo toga nedorečenog između nas. Mnogo toga je skriveno, duboko u meni i valjda napokon prestaje biti tajna. Kao da je vrijeme da ti konačno priznam kakvu ulogu imaš u ovome filmu. Filmu, koji predstavlja moj život.
Kada sam te prvi put vidio, znao sam da ću te gledati i sutra, prekosutra, čak i zauvijek. Jer, kada upoznaš čovjeka ti odmah znaš da li je tvoja sudbina. Samo nekako nisi siguran da li je suđeno da ga imaš ili da patiš za njim. To je već lutrija. A ja hoću da te imam. Hoću da odemo negdje daleko, da zaboravimo na probleme, brige. Da zaboravimo na sve što je iza nas.
Nekako, malo mi je dosta drugih ljudi. Dosta mi je i tuđih riječi. Svi mi pričaju svoje priče, a ja bih najradije da živimo našu. Zar ima išta ljepše od toga? Ne, nema. Između ostalog, kupio sam ti i prsten. Nije vrtoglavo skup, ali je od srca. Ako nikada ne budem imao priliku da ga stavim na tvoju ruku, ni u kom slučaju nemoj biti tužna. U mojim mislima ga odavno nosiš. Tamo si moja kraljica. Tamo sam tvoj kralj.
(Image taken from pixabay)
Published by